Fizikalna terapija kod bolesnika nakon moždanog udara (infarkt mozga)

Za Efikasnu i Pristupačnu Rehabilitaciju

Moždani udar (cerebrovaskularni insult, CVI) jedan je od vodećih uzroka invaliditeta širom sveta. Posledice moždanog udara mogu značajno uticati na kvalitet života pacijenta, narušavajući motoričke funkcije, govor, balans, koordinaciju, ali i kognitivne sposobnosti. Fizikalna terapija igra ključnu ulogu u oporavku, jer pomaže u obnavljanju izgubljenih funkcija, sprečavanju sekundarnih komplikacija i povećanju nezavisnosti pacijenta.

Fizikalna terapija se sprovodi u nekoliko faza: akutnoj, subakutnoj i hroničnoj. Pristup je individualizovan, a terapijski plan zavisi od težine moždanog udara, zahvaćenih funkcija i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Evo pregleda najvažnijih vrsta terapija koje se primenjuju:

1. Kineziterapija (terapija pokretima)

Kineziterapija je osnovni deo rehabilitacije nakon moždanog udara i uključuje različite vrste vežbi koje su prilagođene potrebama i mogućnostima pacijenta:

• Pasivne vežbe: Ove vežbe su namenjene pacijentima koji su izgubili sposobnost aktivnog pokreta. Fizioterapeut pasivno pomera ekstremitete kako bi održao pokretljivost zglobova, sprečio ukočenost i razvoj kontraktura (trajnih deformacija). Ovo je često prvi korak u rehabilitaciji.
• Aktivne vežbe: Kada pacijent povrati određeni nivo pokreta, uvode se vežbe koje jačaju mišiće i poboljšavaju koordinaciju. Aktivne vežbe se fokusiraju na ponovnu uspostavu kontrolisanih pokreta i obnavljanje funkcije zahvaćenih delova tela.
• Vežbe balansa i stabilnosti: Pacijenti koji imaju poteškoće sa održavanjem ravnoteže prolaze treninge koji pomažu u stabilizaciji trupa i obnavljanju sposobnosti stajanja i hodanja.
• Funkcionalne vežbe: Ove vežbe su osmišljene kako bi se pacijent naučio da ponovo izvodi svakodnevne aktivnosti poput ustajanja, sedenja, hranjenja i oblačenja.

2. Elektroterapija

Elektroterapija koristi električne impulse kako bi stimulisala mišiće i nerve, poboljšavajući njihovu funkciju. Kod pacijenata sa moždanim udarom, elektroterapija se koristi za:

• Opuštanje spazmičnih mišića.
• Stimulaciju oslabljenih mišića.
• Povećanje lokalne cirkulacije, što doprinosi bržem oporavku tkiva.

Poseban oblik elektroterapije, poznat kao funkcionalna elektrostimulacija (FES), koristi se za podsticanje mišića tokom izvođenja određenih pokreta, poput hodanja.

3. Radna terapija

Radna terapija pomaže pacijentima da povrate sposobnosti neophodne za svakodnevne aktivnosti, kao što su priprema obroka, održavanje lične higijene ili vođenje domaćinstva. Cilj je povratiti što veću nezavisnost pacijenta u obavljanju osnovnih životnih funkcija.

Terapeut koristi specijalizovane metode, uključujući prilagođene alate i strategije, kako bi olakšao adaptaciju na eventualne trajne posledice udara.

4. Terapija govora i jezika

Kod pacijenata koji su razvili afaziju (gubitak ili otežano izražavanje i razumevanje govora) ili disfagiju (poteškoće pri gutanju), uključuje se logoped. Logopedska terapija pomaže u obnavljanju govorno-jezičkih veština, kao i u vežbama koje olakšavaju gutanje.

5. Hidroterapija

Hidroterapija uključuje vežbe u vodi i često se koristi u subakutnoj i hroničnoj fazi rehabilitacije. Voda pruža potporu telu, smanjuje opterećenje na zglobove i omogućava izvođenje pokreta koji bi inače bili preteški na suvom. Ova terapija pomaže u jačanju mišića, poboljšanju balansa i povećanju opsega pokreta.

6. Robotizovana terapija

Savremene tehnologije, poput robotizovanih sistema za hodanje (npr. Lokomat), omogućavaju pacijentima da ponovo uče hodanje uz pomoć uređaja koji podržavaju i usmeravaju njihove pokrete. Ove metode su naročito korisne za pacijente sa teškim motoričkim deficitima.

7. Masaža

Masaža se koristi kao dopunska metoda za opuštanje spazmičnih mišića, poboljšanje cirkulacije i smanjenje bola. Redovne masaže mogu značajno doprineti ukupnom osećaju olakšanja kod pacijenta.

8. Neurorehabilitacija

Neurorehabilitacija uključuje specifične tehnike za obnavljanje funkcije oštećenih delova nervnog sistema. Jedna od popularnih metoda je Bobath koncept, koji se fokusira na inhibiciju patoloških pokreta i podsticanje normalnih obrazaca pokreta.

9. Psihološka podrška

Pored fizičkih posledica, moždani udar često ostavlja i psihološke posledice, poput depresije, anksioznosti ili gubitka motivacije. Psihološka podrška, uključujući terapije relaksacije, kognitivno-bihevioralnu terapiju i grupnu terapiju, pomaže pacijentima da se lakše nose sa izazovima oporavka.

Zaključak

Rehabilitacija nakon moždanog udara zahteva multidisciplinaran pristup, gde fizioterapeuti, radni terapeuti, logopedi, lekari i psiholozi rade zajedno kako bi pomogli pacijentu da postigne maksimalni oporavak. Važno je započeti terapiju što ranije, jer rana intervencija značajno povećava šanse za povratak funkcija i smanjuje rizik od komplikacija. Pacijenti koji redovno učestvuju u rehabilitaciji mogu povratiti nezavisnost, poboljšati kvalitet života i ponovo se uključiti u društvene i porodične aktivnosti.

Pozovite nas 7/24

064 670 1258